Home
E-mail
Sitemap
Print
Poljoprivreda
- Briga o dovoljno pristupačne i kvalitetne hrane je osnova ZPP
- Briga o malim farmerima u EU je definisana u potpunosti
- 40% budzeta EU je namenjeno poljoprivredi
- Sredstva za nove clanice su ogromna( Bugarska i Rumunija ukupno oko 12 milijardi Eura za period 2008-2013)
- U ZPP uvek se godinama unapred zna šta se stimuliše i sa kojim iznosima
- Članice EU uvek pravovremeno reaguju na kretanja svetskog tržišta hrane
- U EU su već spremne mere koje će odgovoriti na buduće izazove po pitanju klimatskih promena i obezbedjenja dovoljno energenata, a koji utiču na proizvodnju hrane
- Srbija kao članica EU postaje deo najjače agrarne politike na svetu
- Farmeri novih država članica su najzadovoljniji deo stanovništva u procesu nakon priključenja EU
- Potrošači EU preko kontrole bezbednosti hrane koriste najkvalitetniju hranu na svetu
- EU preko ruralnog razvoja finansiranog iz agrarnog budzeta odvaja velika sredstva za unapredjenje zivota na selu
- EU je vrlo oprezna po pitanju razvoja GMO hrane
Pristup tržištu Evropske unije
Neograničan pristup tržištu od pola milijarde potrošača, zahtevnih po pitanju kvaliteta proizvoda ali i znatno veće kupovne moći od domaćih dovešće do povećanja izvoza domaće robe, boljeg korišćenja resursa zemlje i boljitka za sve naše građane.
Finansiranje poljoprivrede iz Zajedničke agrarne politike EU
Po uključivanju u EU, poljoprivrednici iz Srbije će imati pravo na poljoprivredne subvencije, koje su prošle godine bile 46 milijardi evra za sve članice EU.
Veći plasman robe na svetsko tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Koristeći kanale distribucije privrednih subjekata sa teritorije EU (drugi izvoznik hrane u svetu), srpski poljoprivredni proizvodi biće plasirani na sva svetska tržišta.
Predpristupni fondovi
Trenutno, Srbija koristi samo dve komponente IPA (Instrument for Pre-Accession) pomoći za pristup a nakon odobravanja statusa zemlje kandidata, moći će da koristi IPARD komponentu (ruralni razvoj).
Viša carinska zaštita za domaću poljoprivredu prema zemljama van EU
EU predstavlja relativno visoko zaštićeno tržište u oblasti poljoprivrede (prosečna carina 31%, u Srbiji trenutno oko 21% sa tendencijom smanjenja usled približavanja članstvu u STO) a naša zemlja će nakon priključenja usvojiti zaedničku zaštitu EU (50% višu od aktuelne).
Bolja zastupljenost u međunarodnim organizacijama
Evropska unija predstavlja jedinstveni subjekt sa stanovišta multilateralnih organizacija što znači da zastupa interese svih svojih članica jedinstvenim stavom.
Zaštita životne sredine
Pitanju zaštite životne sredine od štetnih efekata poljoprivredne proizvodnje je u Evropskoj uniji posvećena daleko veća pažnja nego u Srbiji. Srbija će, usled obaveze da primenjuje Zajedničku agrarnu politiku EU i unutar nje sredstava izdvojenih u ovu namenu, u mnogome unaprediti ovu oblast.
Razvoj seoskih sredina
Iako je u Srbiji ruralno sinonim za poljoprivredu, unutar EU to nije slučaj a pouzdan pokazatelj je rastuće učešće programa razvoja ruralnih oblasti u agrarnom budžetu EU (10% ili 4,6 milijardi evra godišnje, sa tendencijom povećanja).
Jačanje administrativnih kapaciteta za upravljanje poljoprivredom
Da bi domaća poljoprivreda postala deo Zajedničke agrarne politike EU, državni aparat nadležan za poslove u oblasti poljoprivrede (Ministarstvo poljoprivrede) biće tehnički i kadrovski ojačano što će voditi boljem upravljanju agroekonomskog sektora zemlje.
Bolji pristup kvalitetnim proizvoda
Liberalizacija domaćeg tržišta dovešće do jeftnijeg pristupa robama poreklom iz EU, koje su, generalno, visoko kvalitetne usled sofisticiranog sistema bezbednosti proizvodnje, prerade i plasmana hrane unutar EU.
