Home
E-mail
Sitemap
Print
Zaštita životne sredine
o Potrebna su minimalna ulaganja i troškovi za primenu Programa zaštite životne sredine u Srbiji za sledeću deceniju procenjuju na preko četiri milijarde evra.
o U EU se reciklira oko 60 odsto otpada, a u Srbiji trenutno oko 10 odsto. Procenjeno je da u Srbiji ukupna godišnja šteta prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom iznosi između 98 i 276 miliona evra, ili od 0,4 do 1,1 odsto BDP-a.
o Od ukupnog broja stanovnika Srbije koji su priključeni na kanalizaciju, samo je oko osam odsto obuhvaćeno sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. U zemljama novijim članicama EU (Mađarska, Poljska, Estonija) taj procenat iznosi iznad 40 odsto, a u starim članicama Unije premašuje 80 odsto.
o Unapređivanje kvaliteta voda na kupalištima bez podrške EU teško je ostvarivo.
o Smanjenje rizika od ekoloških akcidenata nije moguće bez značajnih investicija i izgradnje sistema upravljanja rizikom u skladu sa EU propisima i praksom.
o Zaštita biljnog i životinjskog sveta, a naročito ugroženih vrsta, nije moguća bez intenzivne saradnje sa EU i drugim međunarodnim organizacijama.
o Donošenje novih propisa usklađenih sa evropskim propisima bilo bi, bez podrške EU, znatno usporeno.
o Ratifikacija i primena međunarodnih ugovora bile bi teško ostvarive bez podrške EU, a Srbija sedam godina nakon normalizacije međunarodnih odnosa i dalje znatno zaostaje za državama u okruženju u primeni međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine.
o Pouzdan uvid u stanje životne sredine i nadzor nad primenom propisa bili bi gotovo nemogući bez članstva u Evropskoj agenciji za životnu sredinu i drugim relevantnim institucijama EU.
o Jačanje organa uprave na svim nivoima bilo bi dovedeno u pitanje bez podrške EU. Izrada Nacionalnog programa zaštite životne sredine, Strategije održivog razvoja, brojnih lokalnih ekoloških planova za pojedine opštine u Srbiji (Bor, Bečej, Kikinda, Niš, Pančevo, Subotica itd.) finansirani su iz različitih fondova EU ili država pojedinačno.
Približavanje EU omogućilo bi bolji i kompletniji uticaj građanina i udruženja građana na donošenje odluka u vezi sa životnom sredinom.
