Home
E-mail
Sitemap
Print
Pitanja i odgovori o EU
Sve sto ste želeli da znate o EU, EU integracijama, a niste smeli ili niste znali koga da pitate!
Svoja pitanja možete postaviti ako kliknete ovde
Srbija u EU - šta od toga imam JA, šta od toga ima MOJ GRAD
Q: Da li učlanjenje u EU znači da gubimo suverenitet i da će se o našoj sudbini odlučivati u Briselu?
A: Pridruživanje Evropskoj uniji znači da deo našeg suvereniteta dobrovoljno „pozajmljujemo“ evropskim institucijama i „razmenjujemo“ sa svim ostalim članicama kako bi bilo moguće donošenje određenih odluka za celokupnu teritoriju EU i usklađivanje nacionalnih politika. Učlanjenjem u EU Srbija dobija mesto za pregovaračkim stolovim u Evropskoj uniji, gde ćemo zajedno sa svim ostalim članicama (i velikim i malim) i pod istim uslovima odlučivati o zajedničkoj budućnosti Evropske unije. Zajedničko odlučivanje se odnosi samo na oblasti koje predstavljaju oblast zajedničke nadležnosti (unutrašnje tržište, carinske tarife, zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine), u kojima države imaju više koristi ako rade zajedno nago ako rade svaka pojedinačno.Veliki deo oblasti i dalje će ostati u isključivoj nadležnosti država članica. Građani Srbije će takođe dobiti i državljanstvo EU i direktno birati sopstvene predstavnike za Evropski parlament, moći će da se na srpskom jeziku obrate evropskim institucijama i da učestvuju u konsultativnim procesima pri donošenju odluka koje organizuju evropske institucije.
Q: Zašto zemlje kao što su Norveška, Island i Švajcarska nisu pristupile EU? Zašto Srbija ne može da sledi njihov primer?
A: Ove tri razvijene evropske zemlje nisu članice EU svaka iz sopstvenih razloga. Sve tri zemlje su na izuzetno viskom stepenu razvoja, i sa enormno visokim bruto društenim proizvodom (Island i Norveška imaju ogromne prirodne resurse -riba i nafta, dok je Švajcarska svetski bankarski lider) i sa izuzetno uređenim državnim institucijama. Ove zemlje u potpunosti već imaju uređen politički sistem i i poštuju evropske standarde u raznim oblastima ili ih, kao recimo Norveška u oblasti ekologije, uveliko prevazilaze. Takođe, sve tri države su članice Evropske ekonomske zajednice, koja je jedna od stubova EU, te tako imaju ugovorne odnose sa EU i učestvuju u formiranju ekonomskih politika Evropske unije. Stoga je upoređivati Srbiju sa ovim državama, gotovo nemoguće i prilično neumesno, jer se Srbija nalazi u potpuno drugoj ekonomskoj i razvojnoj situaciji koja je sličnija upravo onim državama koje žele da uđu ili su nedavno ušle u EU (Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Mađarska, Češka). Srbija bi, za razliku od ove tri razvijene zemlje, po učlanjenju u EU bila jedna od država koja bi dobijala više finansijkih sredstava za sopstveni ekonomski razvoj, ali i za razvoj svojih institucija. Ovaj novac potreban za podsticanje ekonomskog razvoja i izgradnju državnih institucija je gotovo nemoguće dobiti sa neke druge strane. Bugarska će na primer, kao jedna od nerazvijenih zemalja članica sa kojom se Srbija sada može porediti, za period 2007-2013 dobiti iz EU ukupno 7,362 milijarde evra što je 7 puta više od onoga što Srbija dobija u istom periodu kao zemlja nečlanica.
Q: Kakva su pravila u EU u vezi sa monopolima? Da li će i dalje opstati monopoli u Srbiji?
A: Još su osnivači Evropske ekonomske zajednice znali da je za izgradnju jedinstvenog tržišta izuzetno važno stvaranje tržišne konkurencije. Konkurencija omogućava da tržište efikasnije ispunjava svoje funkcije i da potrošači dobijaju mogućnost izbora i kvalitetnije proizvode po nižim cenama. Stoga je od svog nastanka Evropska unija razvijala antimonopolske propise, a njihovo sprovođenje poverila Komisiji. Propisi EU zabranjuju kartelsku podelu tržišta i dogovaranje cena, korišćenje dominantne pozicije na tržištu za podizanje cena ili eliminaciju konkurencije, regulišu spajanje velikih kompanija kako bi sprečile stvaranje monopola. EU je ukinula državne monopole u oblastima u kojima su dugo postojali, poput telekomunikacija, snabdevanja električnom energijom ili gasom. Pored toga, propisima EU su zabranjene državne subvencije preduzećima, osim u izuzetnim slučajevima, budući da se na takav način narušava konkurencija.
Državne subvencije su ipak dozvoljene u pojedinim slučajevima poput prirodnih nepogoda, zatim preduzećima u nerazvijenim područjima, malim preduzećima, preduzećima koja se bave istraživanjima i razvojem novih tehnologija, zaštitom životne sredine i sl.
U procesu pridruživanja i potom pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da stvori uslove za tržišnu konkurenciju i da ukine državne i privatne monopole u svim sektorima, pa tako i u oblasti telekomunikacija, u naftnoj industriji, proizvodnji i distribuciji električne energije, maloprodaji.
Q: Da li su građani država novih članica EU osetili prednosti učlanjenja i da li se oseća boljitak?
Q: U čemu se uopšte ogleda bolji kvalitet života u zemljama EU?
A: Ugodan svakodnevni život omogućava evropski socijalni program koji je ideal za ceo svet kada su u pitanju uređenje odnosa u oblasti socijalne politike. U razvijenim zemljama EU troši se i do ¼ nacionalnog za socijalnu potrošnju a programi obuhvataju celokupno stanovništvo. Rezultati se ogledaju u visokom očekivanom životnom veku što je najznačajniji indikator razvijenosti socijalne politike u jednoj zemlji. Na primer, u većini zemalja EU životni vek je preko 80 godina (82 godina za žene i 75 za muškarce) što govori o kvalitetu svakodnevnog života, zdravstvenoj prevenciji i uopšte razvijenim programima zdravstvene zaštite. U Srbiji je životni vek pet godina kraći odnosno iznosi 75 godina za žene i 70 godina za muškarce.
Q: Da li je moguće da postanemo članice i potpisnice Šengenskog sporazuma ako ne uđemo u EU?
A: Nije moguće. Jedino što je moguće je ukidanje viza, odnosno stavljanje na belu šengensku listu. Međutim, ukidanje viza zavisi od niza neophodnih koraka: efiikasna kontrola granica, sigurne putne isprave, itd. Takođe, bilo kakva politička destabilizacija će se negativno odraziti na mogućnost ukidanja viza.
