Home
E-mail
Sitemap
Print
Stubovi EU
Stubovi Evropske Unije
Međusobni odnosi zemalja članica EU uređeni su trojakom strukturom, koja se popularno naziva „tri stuba“ Evropske Unije.Ovaj sistem odnosa je ishod dogovora država članica postignutog na međuvladim konferencijama, koje su završile usvajanjem Ugovora iz Mastrihta 1992. godine kojim je Evropske ekonomska zajednica (EEZ) prerasla u Evropsku Uniju.
Prvi stub današnje Europske unije čine tri Evropske zajednice: Evropska zajednica (pre Evropska ekonomska zajednica (EEZ)) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Treća zajednica, Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC), čije je osnivanje 1952. godine bilo prvi korak u svaranju EU, prestala je postojati sredinom 2002. godine. Ovaj prvi stub EU uključuje:
- Carinsku uniju i jedinstveno tržište,
- Zajedničku poljoprivrednu politiku,
- Trgovinsku politiku,
- Strukturalnu politiku,
- EU državljanstvo,
- Obrazovanje i kulturu,
- Trans-Evropsku mrežu,
- Zaštitu potrošaća,
- Zdravlje,
- Istraživanje i životnu sredinu,
- Socijalnu politiku,
- Politiku azila,
- Spoljne granice,
- Imigracionu politiku.
Drugi stub čini zajednička spoljna i bezbednosna politika, i to:
Spoljna politika obuhvata :
- Koordinaciju zajedničkih stavova i mera,
- Održavanje mira,
- Ljudska prava,
- Demokratiju,
- Pomoć zemljama -nečlanicama.
Politika bezbednosti obuhvata:
- Razoružanje,
- Finansijski aspekt odbrane,
- Dugoročni okvir evropske sigurnosti
Treći stub se tiče saradnje država u unutrašnjim poslovima kao i pravosudne saradnje u oblastima kao što su:
- Saradnja među pravnim institucijama u vezi građanskog i krivičnog prava,
- Kooperacija policije,
- Borba protiv rasizma i ksenofobije,
- Borba protiv trgovine drogama i oružjem,
- Borba protiv organizovanog kriminala,
- Borba protiv terorizma,
- Kriminalne radnje protiv dece i trgovine ljudima.
Takva je slika Unije nakon izmena uvedenih Ugovorom iz Amsterdama (1997.), kojim su iz trećeg stuba u prvi stub (dakle u EZ), prebačena nadležnost nad pravosudnom saradnjom u građanskopravnim pitanjima i pitanja imigracije, viza i azila.
Najvažnija razlika među stubovima je nivo ograničavanja ovlašćenja i samostalnog odlučivanja država članica u svakoj od tih oblasti. To je istovremeno osnovni razlog zašto je uspostavljena takva struktura. Naime, države se u Mastrihtu nisu mogle odlučiti da i nova područja zajedničkih nadležnosti podvrgnu takvom stupnju ograničenja vlasti kakav je postignut u Europskim zajednicama. Jedino prvi stub koristi pravno obavezujuće instrumente i procedure.
Prvi stub je nadnacionalni stub. To podrazumeva nekoliko bitnih aspekata. Prvo, u političkom procesu donošenja odluka država može ostati preglasana, a da odluka ipak bude donesena i da obvezuje i državu koja se protivila njenom donošenju. U većini delatnosti koje su u području nadležnosti Europske zajednice, članice donose odluke većinskim odlučivanjem (kvalifikovana većina je potrebna u Veću ministara). Druge dve odlike nadnacionalnosti nalazimo u odnosu prava nastalog na evropskoj nivou s internim pravnim poretcima država članica. Norme donete na nivou Unije automatski postaju sastavni deo internih pravnih poredaka članica. Takođe, u internom pravu zauzimaju hijerarhijski status viši od nacionalnog prava. Ta obeležja nadnacionalnosti su u druga su dva stuba prisutna u vrlo maloj meri ili ih uopšte nema. Saradnja država u te druge dve oblasti uspostavljena je na klasičnim metodama međudržavne saradnje. To pre svega znači da Unija u tom delokrugu (spoljna politika, unutrašnja politika I bezbednost) nije u mogućnosti da obaveže neku državu članicu na neku odluku protiv njene volje. Stoga se gotovo sve odluke o spoljnoj politici, bezbednosti, policijskoj i pravosudnoj kaznenoj saradnji donose jednoglasno, a dejstvo tih odluka u internom pravu zavisi od spremnosti država članica da ih sprovedu.
Unija uređena ovim sistemom od tri stuba prestaće da postoji kada stupi na snagu Ustavni ugovor EU, potpisan u Lisabonu 2007. godine. No zadržaće se različit stepen ograničenja nacionalnih ovlašćenja, jer će se, posebno u pitanjima iz sadašnjeg drugog stuba i dalje odlučivati jednoglasno. Promijeniće se i nosilac pravnog subjektiviteta. Naime, danas Europska Unija nije pravno lice, a obe Zajednice jesu. Ustavni ugovor ukida subjektivitet Zajednicama i dodjeljuje ga Uniji, čime ona postaje subjekat međunarodnog prava sa jačim identitetom na međunarodnoj sceni.
Izvori:
http://www.kombeg.org.yu/aktivnosti/EU/osnovni_pod_eu/struktura.htm
Autor: Željko Vujković
