Home
E-mail
Sitemap
Print
Evropski sud
Evropski sud (European Court of Justice) je institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda: Suda EZ-a (Court of Justice of the European Communities) i Prvostepenog suda (Court of First Instance). Uloga je Evropskog suda kao institucije da osigura da se pri primeni i tumačenju Osnivačkog ugovora poštuje pravo. Iako sud ograničene nadležnosti, Evropski je sud bio izuzetno važan pri uobličavanju pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora čime je pravni poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema međunarodnog prava. Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, već i važnu političku ulogu. Sedište Suda je u Luksemburgu.
Uređenje
Sud EZ-a čine po jedan sudija iz svake države članice. Danas je to 27 sudija. Osim sudija, ravnopravan položaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata. Njihova je funkcija davati Sudu mišljenje o tome kako rešiti konkretni predmet, ne zastupajući pri tom ničije interese u postupku. Oni daju stručnu ocenu o tumačenju i primeni prava u konkretnoj situaciji. Sud sudi u plenumu ili u sudskim većima. Organizacija Suda, kao i postupak pred njime, uređeni su Statutom Suda, koji je sadržan u Protokolu uz Osnivački ugovor i njegov je sastavni deo, te u Pravilima postupka.
Prvostepeni sud čini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz svake države članice. Najmanji je broj sudaca Prvostepenog suda danas, dakle, 27. Tako je i u praksi, no otvorena je i mogućnost da se broj sudija poveća. U Prvostepenom sudu nema nezavisnih advokata, ali se u konkretnom predmetu može odlučiti da se jednom od sudija poveri zadatak nezavisnog advokata. I Prvostepeni sud sudi u plenumu ili u sudskim većima. Organizacija Prvostepenog suda, kao i postupak pred njime, uređeni su Statutom Suda koji je sadržan u Protokolu uz Osnivački ugovor i njegov je sastavni dio, te u Pravilima postupka Prvostepenog suda. Nacrt Osnivačkoga ugovora predložio je da se ta sudska instanca preimenuje u Visoki sud. Jedan je od razloga tome verovatno i to što Ugovor iz Nice, a to prihvata i Ustavni ugovor, predviđa mogućnost osnivanja sudskih panela s nadležnošću u unapried utvrđenim vrstama sporova na čije bi odluke bila moguća žalba Prvostepenom sudu. .
Nadležnosti Evropskog suda
Osnivanjem Prvostepenog suda 1989. godine nisu se povećale nadležnosti Evropskoga suda kao institucije, samo je postupak u nekim područjima iz jednostepenog pretvoren u dvostepeni. Kad god je u prvom stepenu nadležan Prvostepeni sud, predviđena je i mogućnost žalbe Sudu EZ-a. Žalba se može odnositi samo na pravna, a ne i na činjenična pitanja. Prvostepena se nadležnost novoga suda od njegova osnivanja stalno proširivala. Danas postupak u prvom stepenu započinje pred Sudom EZ-a samo u prethodnom postupku te u postupcima protiv država članica. Ugovor iz Nice predviđa mogućnost da se i ti postupci u prvom stepenu povere Prvostepenom sudu.
Nadležnosti Evropskog suda kao institucije su ograničene. Najvažniji su sledeći postupci:
- Prethodni postupak. Postupak koji pred Sudom pokreće nacionalni sud pred kojim se neko pitanje evropskog prava pojavi kao relevantno za odlučivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumačenja i pitanja valjanosti prava Zajednice. Nacionalni sudovi nižih instanci ovlašćeni su postavljati takva pitanja, dok su sudovi zadnje instance to obvezni učiniti. Na taj se način u pravnom sistema Zajednice osigurava ujednačenost prava. Postupak se u praksi pokazao izuzetno važnim, i upravo je u tom postupku Evropski sud razvio neka temeljna načela prava Zajednice, kao što su načelo nadređenosti i načelo direktnog učinka.
- Tužbe protiv države članice. Evropski sud ovlaćen je na zahtev Komisije ili države članice utvrditi da neka država članica krši neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokreće nakon prethodno neuspelog administrativnog postupka. Od tužene države očekuje se da preduzme sve što je nužno da bi ispravila povredu koja je utvrđena presudom Evropskog suda.
- Tužbe za poništenje akta Zajednice. Evropski sud ovlašćen je poništiti akt koji donese institucija EU ako je protivpravan iz nekog od razloga predviđenih Ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti institucije EU - Veće, Parlament, Komisija i u određenim slučajevima Evropska centralna banka, države članice, ali i pojedinci - pravne i fizičke osobe iz država članica ako mogu dokazati postojanje pravnog interesa za traženje poništenja akta.
- Tužbe zbog propusta. Isti tužioci kao u postupcima povodom tužbe za poništenje ovlašćeni su pokrenuti i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt koji je putem neke postojeće pravne norme obvezna donijeti.
- Tužbe za naknadu štete. Institucije, države članice te pravne i fizičke osobe ovlašćene su pred Evropskim sudom zahtevati da im institucija EU naknadi štetu koju je uzrokovala protivpravnim (ne)jelovanjem.
Nabrojane su tek najvažnije vrste nadležnosti Evropskoga suda. Sud je nadležan i u nekim drugim pitanjima, na primer, u sporovima između zaposlenih u institucijama EU s tim institucijama. Nadležnost Suda države članice mogu uspostaviti i međusobnim dogovorom da rešavanje nekog međusobnog spora povere Sudu.
Pojedinci imaju ograničen pristup Evropskom sudu. U situacijama kada se za zaštitu svojih prava koja im dodeljuje novi evropski pravni poredak ne mogu obratiti Evropskom sudu, ovlašćeni su zaštitu potražiti pred nadležnim nacionalnim sudom.
