Home
E-mail
Sitemap
Print
Evropski parlament
Evropski parlament (European Parliament) je odraz demokratske volje 492 miliona građana, I u okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo Evropske unije. Jedino je telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane građana. Evropski parlament ima 785 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat od pet godina. Zajedno sa pan-evropskim politickim grupacijama, predstavljene su najvaznije politicke partiје zemalja clanica.
Parlament ima tri osnovne funkcije, a to su da deli sa Savetom moć ozakonjenja, tj. Usvaja evropske zakone(directive,regulacije,odluke). Njegovo ucesce u donošenju zakona pomaže garantovanju demokratskog legitimiteta usvojenih tekstova. Zajedno sa Savetom rukovodi budžetom i tako utiče na troškove EU. Na kraju procedure, usvaja budžet u celini. Zadužen je I za demokratski nadzor nad Komisijom. Potvrđuje nominaciju za članove Komisije i ima pravo censure Komisije. Praktikuje i politički nadzor nad svim institucijama. Sedište Parlamenta je u Strazburu.
Sastav
Državama članicama EU Osnivačkim ugovorom je dodeljen broj predstavničkih mesta u Europskom parlamentu. Taj broj donekle odražava veličinu stanovništva država članica. No, kako su razlike u veličini stanovništva članica vrlo velike, bez preteranog povećanja broja parlamentaraca nije moguće zaista osigurati srazmernu zastupljenost svakog evropskog građanina. Tim pre što je Ustavnim ugovorom predviđeno da, bez obzira na to koliko mala bila država, ona ima pravo na minimum šest zastupnika u Parlamentu. Nacionalne kvote svake nove članice određuju se Ugovorima o pridruženju. Najveći broj predstavnika u Parlamentu takođe je utvrđen Osnivačkim ugovorom.
Izbor predstavnika za Evropski parlament organizuje se u svakoj državi članici za raspoloživi broj mesta. Na tim izborima pravo glasa te pravo kandidovanja imaju ne samo državljani države koja popunjava svoju kvotu. Za kvotu mogu se kandidovati i/ili glasati i državljani druge države članice koji imaju prebivalište u onoj u kojoj se održavaju izbori za Evropski parlament. To je jedno od novih političkih prava koje je građanima EU dodeljeno uvođenjem instituta evropskoga građanstva.
Iako se predstavnici biraju prema nacionalnim kvotama, oni na evropskom nivou nisu politički organizovani nacionalno, već prema političkim opredeljenjima. Srodne nacionalne političke stranke organizirane su u evropske političke stranke u Evropskom parlamentu. U sadašnjem sazivu Parlamenta većinu ima koalicija nacionalnih stranaka demokratsko-hrišćanske orijentacije. Slede socijalistička stranka i liberalna stranka. Novi izbori za Evropski parlament održani su u junu 2004. te od njih zavisi novi odnos snaga evro-parlamentarnih stranaka. Na tim je izborima učestvovalo 25 država članica EU.
Kao i svaki parlament, i Evropski parlament deluje kroz odbore. Njihov broj i područja koja pokrivaju prati područja nadležnosti EU.
Ovlašćenja
Tri su bitne funkcije Europskoga parlamenta: zakonodavna; nadzor nad Evropskom komisijom; te usvajanje budžeta EU.
Kroz zakonodavnu ulogu Parlamenta najbolje se može pratiti jačanje uloge tog tela kroz različite etape razvoja evropske integracije. Dok je u njenim začecima Savet ministara bio obvezan pre donošenja konačnog akta zatražiti jedino mišljenje Parlamenta, koje ga nije obvezivalo, danas u mnogim područjima, Parlament odlučuje ravnopravno sa Savetom. Zakonodavni postupak, koji Ustavni ugovor namerava pretvoriti u redovni zakonodavni postupak i u kojem se odluka može donijeti samo uz istodobnu suglasnost Saveta i Parlamenta, naziva se postupkom saodlučivanja. Iako je Parlament stekao pravu zakonodavnu ulogu, u nekim je pitanjima ona tek konsultativna, pa čak ni to. To se posebno odnosi na područja nadležnosti iz drugog i trećeg stuba EU: zajedničke spoljne i sigurnosne politike, te još uvek obimne policijske i pravosudne saradnje. U nekim pitanjima Parlament mora potvrditi meru u donošenju koje nije sudelovao, ali koja bez njegovog pristanka ne može stupiti na snagu. To vredi za važnije međunarodne sporazume koje sklapa EZ, posebno za sporazume o pridruživanju.
Politički nadzor nad Evropskom komisijom Parlament sprovodi pri njenom imenovanju i potom tokom njenog rada. Parlament se, kao prvo mora složiti s izborom osobe koja će obavljati ulogu predsednika Evropske komisije, a zatim i potvrditi celu Komisiju kao kolegijum pre nego što ona preuzme dužnosti. Evropska komisija dužna je o svom radu izveštavati Europski parlament, koji je ovlašćen postaviti pitanje poverenja Komisiji, i izgubi li poverenje, raspustiti Komisiju kao kolektiv. Parlament nema ovlašćenje razrešiti dužnosti pojedinog člana Komisije, no takvo je ovlašćenje Ugovorom iz Nice stekao predsednik Komisije. O eventualnim nepravilnostima u radu Komisije, Parlament može saznati, između ostaliog, putem pritužbi građana Unije, prava koje im je dodeljeno Ugovorom iz Maastrichta.
Nadzor nad Komisijom Parlament sprovodi i putem instituta parlamentarnih pitanja. Ta pitanja ovlaćen je postavljati i članovima Saveta ministara. Na njih članovi Komisije ili ministri odgovaraju bilo pisano ili usmeno, a odgovori se objavljuju u Službenom listu EU.
Europski parlament ima važnu ulogu i pri donošenju budžeta EU. Budžet predlaže Komisija, a zajednički ga usvajaju Parlament i Savet. O tzv. neobveznim rashodima, Parlament ima poslednju reč. Da bi stupio na snagu, predsednik Evropskog parlamenta mora na budžet staviti svoj potpis.
