Evropa i studenti

 

Mnogi mladi iz Srbije silom društveno političkih prilika nisu imali mogućnosti da putuju van zemlje. Na osnovu istraživanja Kancelarije Vlade Republike Srbije za evropske integracije, čak 79% mladih u poslednjih godinu dana nije preslo granicu.
Na koji način i u kojoj meri se samo jedno putovanje i kontakt sa spoljnim svetom može odraziti na pogled na Evropu i svet, koliko može delovati motivišuće, jednom rečju koliko može izmeniti život pojedinca , koji pre toga nije putovao saznajemo od naših sagovornika.

 

Viktorija Živković, apsolvent na fakultetu političkih nauka u Beogradu, tvrdi da je prvo putovanje za nju predstavljalo jedinstvenu priliku da Evropu i svet doživi na autentičan način. Time je, kaže Viktorija, Evropa za nju prestala da predstavlja udaljeni politički koncept i zamršenu mrežu institucija, već jedinstven životni prostor čijim se delom i ona makar na kratko osetila. Prema rečima Viktorije, nakon putovanja postala je otvorenija za nove ideje, a toliko impresija i pozitivne energije koje se donesu sa prvog putovanja, čoveka na neki trajan način izmene.

 

"Pri prvom sustretu sa Evropom vaši vidici se šire i raste motivacija i društvena svestda se doprinese svojoj zemlji. Kroz putovanje zapravo shvatite koliko je vaša zemlja u stvari blizu i koliko malo entuzijazma nedostaje da se stvari promene", tvrdi Nikola Živkovic, diplomirani inženjer informatike. Navodeći svoj primer, budući da je od prošle godine volonter Evropskog pokreta u Srbiji, pokazuje nam kako se ovaj susret sa Evropom odrazio i na njegov profesionalni život.

 

Za Ivanku Jelić, apsolventa na filološkom fakultetu u Beogradu, prvo putovanje značilo je oslobađanje od strahova da se neće snaći. Sada se, kaže, oseća sigurnije u sebe, ali i po prvi put ravnopravno sa svojim vršnjacima iz ostatka sveta kojima su ovakva putovanja navika. U tom smislu, ovo je iskustvo za nju neprocenjivo. S druge strane, budući da je oduvek bila veliki pristalica evropskih integracija, susret sa Evropom dao joj je čvrste argumente za ono u šta veruje, jer je potvrdio da one vrednosti koje Evropa podrazumeva jesu stvarnost a ne mrtvo slovo na papiru.

 

Nikola Marić, apsolvent na fakultetu političkih nauka u Beogradu, je kako kaže nakon svog prvog putovanja prevazišao kako administrativne tako i unutrašnje barijere. "Budući da je moje prvo putovanje uključivalo i posete muzejima, galerijama, ali i druženja sa mladim umetnicima, u meni je probudilo ljubav prema slikarstvu.", kaže Nikola. On veruje da će se odraziti i na njegov profesionalni zivot s obzirom da je uspostavio neke kontakte za koje veruje da će mu biti od koristi. 'Putovanje mi je pokazalo da je promena moguća, da je progres ostvarljiv, i još puno divnih stvari koje ću težiti da zauvek usvojim kao deo sebe', rekao je Nikola.

 

"Prvo putovanje za mene je predstavljalo veliki korak kako u društvenom tako i u profesionalnom smislu", kaže Ljiljana Arsović, apsolvent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ljiljana dodaje da nam je upoznavanjem različitih kultura, običaja i naroda omogućeno da izađemo iz okvira svakodnevnog okruženja i postanemo svesni bogatstva kultura koje nas okružuju. Ljiljana smatra je neprocenljiva vrednost putovanja u tome što ona na mlade ljude deluju kao veliki motiv i izazov u budućnosti, ali i otvaraju mogućnost da se primenom iskustava drugih zemalja život ovde učini mnogo boljim.

 

Marija Janković

 

 

  

 INTERVJU

 

dr Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova i generalni direktor Generalne direkcije za Evropsku uniju. Dobitnica nagrade za doprinos godine Evropi koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji.

 

 Članstvo u Evropskoj uniji je prirodni cilj reformskih napora koji se preduzimaju u Srbiji. Međutim, put ka EU je, čini mi se, bar podjednako važan koliko i samo članstvo, jer se tokom tog puta dešavaju sve one promene zbog kojih građani Srbije teže članstvu u ovoj organizaciji - stabilizuju se političke i ekonomske prilike u zemlji, usvajaju zakoni koji omogućavaju primenu evropskih standarda>>

 

 

 

 

 

 INTERVJU

  

dr Tanja Mišćević, Direktorka Kancelarije za evropske integracije i profesor na fakultetu političkih nauka u Beogradu

  

Uslovi iz Kopenhagena su uslovi za sve koji žele da postanu član EU. Međutim za region Zapadnog Balkana definisani su i precizirani dodatni uslovi. Razlog su devedesete koje su bile obeležene građanskim ratom, bombardovanjem, kreiranjem novih država, ekonomska kriza. Prvi i osnovni zahtev za zemlje Zapadnog Balkana je stabilizacija, i zato se i čitav proces naziva procesom stabilizacije i pridruživanja >>